Sustainable vs Fast Fashion

Možda mislite da se pandemija Covid-19 ne može nikako dovesti u vezu sa modnom industrijom, ali da li je zaista tako?

Poslednjih tridesetak godina ubrzanja, a posebno poslednju deceniju svedoci smo jednog neverovatnog fenomena pod nazivom Fast Fashion. Šta je zapravo fast fashion? Pa, sve suprotno od onog ekološkog sustainable pristupa modi koji podrazumeva vintage second hand ili green fashion. Fast fashion je zapravo izrazito komercijalan pristup dizajnu i ekstremno masovna proizvodnja odeće koja ima za cilj jeftinu i nekvalitetnu proizvodnju odeće i obuće koja treba da donese vrtoglave profite velikim koroporacijama i zadovolji ogromne potrošačke apetite savremenog čoveka. Ostavićemo po strani pitanje koncentrisanog krupnog kapitala sada i postaviti ono drugo podjednako važno, ekološko pitanje. Pre nego što odlučite da poverujete u neku od suludih paranoičnih teorija zavera koje ne služe ničemu do pukoj zabavi, clickbait zaradi i dodatnom sludjivanju ljudi, možda bi trebalo da počnete od sebe i da se zapitate da li mislite da je ekosistem u kome svakodnevno nestaju vrste pod uticajem čoveka održiv još dugo? Pa naravno da nije. Da li vam je možda palo na pamet da je ekosistem toliko narušen ljudskim uticajem da je priroda počela pandemijom samo da se brani od nas koji ju neumoljivo uništavamo decenijama. Da li je naš destruktivni egocentrizam toliko narastao da ćemo pre poverovati u to da će nas vakcina ubiti ili šta god, nego da shvatimo da nešto moramo da promenimo u svom stilu života i načinu razmišljana. Da li ćemo se vakcinisati ili ne stvar je ličnog izbora i stepena odgovornosti prema sebi i drugima. Ali širenje paranoje koje nas samo odvlači od gorućih pitanja je izbor koji ni za koga nije dobar, jer dolazimo u situaciju da nam promiče pred očima pitanje - koliko je život prirode oko nas podjednako važan kao i naš i da mi nismo centar sveta već samo njegov deo i da ne možemo više biti toliko sebični prema ovoj planeti. Neko će reći, ali čekaj, ljudi moraju da rade, proizvode, kupuju kako bi ekonomski sistem fukcionisao. Istina je nažalost da su priroda i ekonomija oduvek bili neprijatelji. Medjutim ako shvatimo da je život moguć i bez ekstremne masovne potrošnje i proizvodnje, i da možda moramo malo da usporimo i ublažimo svoje apetite, shvatićemo da ćemo ostaviti na taj način prostora i za druge vrste i za nas same. Naučnici i ekolozi već godinama unazad su upozoravali na mogućnost velikih epidemija virusa opasnih po ljude koji će stvoriti postojeći disbalans u ekosistemu. Taj disbalans u ekosistemu najviše se vidi baš u Kini zemlji radnika i fabrika. Ko nije video uživo boju reka u Kini ne može da shvati šta znači potpuno i brutalno ubijanje prirode, mesto u kome svi mi još uvek živimo. Iako sam ljubiteljica distopije koju mnogi ljudi smatraju mračnim žanrom, lično mislim da je distopija jedan neverovatno human žanr koji treba da nas podseti u kom pravcu idemo i šta može da se dogodi ukoliko se ne prizovemo pameti, jer priroda će preživeti sve naše destruktivne ekonomske planove, modne i sve druge hirove, ali da li ćemo mi preživeti ako nastavimo u ovom ritmu, veliko je pitanje.

Zato birajte zelenu modu, vintage odeću, prirodne materijale. Reciklirajte odeću u radnjama u kojima je to moguće, jer mnogi veliki brendovi danas nude tu opciju kao deo svog odgovornog odnosa prema životnoj sredini, iako je i to velikim delom samo marketing u svrhu profita, ipak je bolji izbor od toga da ne recikliramo uopšte.