U naletima samopropitivanja i želje da napravim nešto i za velike cure, što bi bila slika mene koliko toliko odrasle osobe, napravila sam neke radove koji su skroz za cure, i to one koje vole da uživaju i ne rade ništa. Da to sam ja ponekad, slepljena za sofu, sa šoljicom čaja ili kafe, buketom cveća u vazi, muzikom i knjigom.
Sada posle nekog vremena kada ih sagledam imam utisak kako u meni postoji milion osoba, i kao nikada neću znati koja je najstvarnija.
