Ako vas put nekad navede ka severu, odnosno u Vojvodinu, evo malog predloga za otkrivanje jednog čarobnog grada, Subotice, art nouveau dragulja ove naše sredine koja baš i ne mari previše za tamo neke umetničke novotarije sa zapada, zna se, je li šta je prava umetnost, naravno vizantijska. Anyway, moj dom iz snova naravno nalazi se u Subotici, ali šta da se radi, u Beogradu živim već 37 godina, tu radim, a sada kada sam uzela kredit za moj sparkling stan, sve više verujem da ću tu i umreti.
Ponekad se osećam kao Lou Reed u filmu Modri u licu, koji priča o svom odlasku iz Nju Jorka, ali i on kao i ja zna svoj put po gradu samo u Nju Jorku, gradu u kome je rodjen. Svaka pomisao na to da se recimo preselim u neki veliki evropski, američki ili azijski grad u meni izaziva strah od toga da ću se izgubiti kada ujutru krenem na posao, te da ću već prvog dana dobiti otkaz zbog kašnjenja. Ali, Subotica… Grad secesije, širokih trgova, madjarske muzike, izvanredne arhitekture sa srcastim ornamentima, za koju niko gotovo da ne zna, ali bitno je da naravno znamo za Svetog Savu, i maltretiramo decu da ga crtaju svake godine. Zatim, multietnička sredina, vina, gulaš, cimbal, i neki predivni kolač sa rumom, oprostite, ne sećam se imena. Pa molim vas, zašto nemamo uplatnicu uz Info Stan da doniramo i za restauraciju Subotice? Veliki broj zdanja u Subotici su zaista prava remek dela pod zaštitom države. Zašto je dragi Porfirije Subotica manje lepa, vredna i važna od Hilandara? Pitam se šta bi patrijarh odgovorio, kada bi ga ovo pitali. Rajhl palata, koja je imala burnu istoriju kako onu istorijsku tako i finansijsku danas je galerija u kojoj se izlaže pretežno savremena umetnost. Čarobno zdanje koje je za sebe i svoju dragu projektovao arhitekta Ferenc Rajhl, umetnik koji je po meni na izuzetan način spojio art nouveau sa tradicionalnim madjarskim ornamentima, i uneo taj divni licitarski momenat u arhitekturu. Ferenc Rajhl autor je mnogih autentičnih i predivnih zdanja u Subotici i Segedinu.
Nemojte otiću u Suboticu, a da ne vidite i sinagogu tog grada koja spada u jednu od najlepših na svetu. Projektovana je duhu secesije naravno, sa sve srcastom kovanom ogradom.
Obratite paznju i na table sa nazivima ulica, opet art nouveau, zatim Gradska kuća u samom centru, u čijem se prizemlju nalazi McDonalds u stilu madjarske secesije, sa sve Tonet stolicama, verovali ili ne. Posetite Hausbrant Cafe, koji je naravno skroz u duhu secesije, ja lično sam tu popila najlepšu kafu u životu sa dodatkom Stok brendija. I na kraju ako volite pub barove, tu je Pivnica kod Groša, to mesto neverovatan je splet punk muzike, madjarske, autentičnih ljudi i naravno pijanstva, koje meni nije toliko bliska stvar, ali svaki put kada odem tamo uživam u humoru i razgovorima tih ljudi tamo koji uvek svi zajedno piju i pričaju i pejavu uz zvuke punk ili neke druge muzike.
Da se ja pitam, Subotica bi trebala biti kulturna prestonica.
