Patrijarh protiv demona i medicine

Patrijarh Srpske pravoslavne crkve, taj čovek čije lice i imovinsko stanje govore više od hiljadu reči o količini hrišćanstva u njegovom biću, uspeo je da na liturgiji izjavi da “kada nas demon zaposedne nikakva psihoterapija niti medikamenti ne pomažu, već samo vera u boga i pokajanje”. Dobro, moguće da našem patrijarhu zaista ni medicina ne može da pomogne, ni psihoterapija, a koliko vidimo izgleda da u njegovom slučaju ni bog ni čin pokajanja ne pomažu. Kako ljudi dodju do toga da propovedaju hrišćanstvo, a onda tu svoju vrlo odgovornu ulogu u društvu koriste tako što će nekome ugrožavati život i zdravlje velika je misterija koja vlada u mračnim redovima naše crkve. Je li naš patrijarh samo neobrazovan, ili prosto samo neko ko je autoritaran i jedino neku svoju istinu vidi kao neupito i jedino rešenje i za sve druge ljude, ne znam, ali evo da se patrijarh malo oslobodi misli o demonima, u psihijatriji postoje stanja, koja su toliko teška da vam da biste stigli do tačke u kojoj možete da budete sposobni za terapiju razgovorom, morate prvo lekovima stabilizovati stanje. Ljudi često u takva stanja dolaze kroz iskustvo nasilja i ekstremnog siromaštva, a ne zato što njima vlada demon. Takodje postoje dijagnoze hroničnog tipa, poput recimo različitih oblika psihoza, odnosno šizofrenije, koja su jako teška stanja, gde je potrebno doživotno uzimanje farmako terapije uz nadzor lekara, a često je kod takvih ljudi potrebna i stalna pomoć bliske osobe. Ne znam da li je naš patrijarh ikada video kako izgleda osoba koja ima šizofreniju i u kriznom je stanju, a ta krizna stanja obično dolaze tako što okidač bude neki manji ili veći izvor stresa, a nekad i potpuno bez okidača, i nije zbog toga što je nekoga zaposeo demon pa mu je potrebno pokajanje. Da je video i da ima imalo hrišćanskog u sebi, ne bi mu palo na pamet da ovako lupeta gluposti koje zvuče kao da su stigle direktno iz onih mračnih vremena pre više vekova kada su ljude koji su bolovali od šizofrenije i sličnih stanja takodje poput našeg patrijarha crkvenjaci tog doba doživljvali kao ljude koje je zaposeo demon. Patrijarhu predlažem da za početak kupi kalendar, ne bi li se informisao o godini u kojoj živi, te koliko je čak i crkva promenila tokom vekova svoj odnos prema ljudima koji pate od psihijatrijskih dijagnoza, a onda možda da poseti neku od bolnica u kojima se nalaze bolesnici u krznim psihičkim stanjima i pokuša da tim ljudima pomogne svojom pričom o bogu i pokajanju, možda tada naš patrijarh shvati koliko je otišao u kurac, te se oda i on konačno činu pokanjanja, što svojim lupetanjima ugrožava  život, tu hrišćansku svetinju, nekom svom sugradjaninu.