Šta da kažem svima vama koji me pitate kako se baviti ilustracijom u Srbiji. Verujte ne znam ni ja baš tačno, ali podeliću sa vama neke savete i iskustva. Možda vam budu od pomoći da pronadjete neku svoju stazu ovde ili u globalnom cyber prostoru.
Na neki način ja se ovim bavim ceo život, i kako me od škole interesovalo samo likovno i biologija, kasnije pomalo i sociologija, moj izbor srednje škole i studija je bio naravno likovnog usmerenja. Ali to nikako nije nešto što mora biti i kod vas slučaj, čak naprotiv, puno toga možete naučiti danas na netu, iz knjiga, ali i na nekim puno pristupačnijim i modernijim studijskim programima van Srbije. Kod mene, sve je počelo od dečijih ilustrovanih knjiga, stripova i crtanih filmova, i predivnih papirnih prozvoda koji su do mene dolazili. Ne znam zašto ali ceo život imam opsesiju bojama, papirima, i generalno šarenim svetovima. Dakle opsesija je kod bavljenja nečim važna. Jeste da nije zdrava, ali od nečega se mora umreti. Poziv ilustratora ili generalno likovnog umetnika često je takav da se osećate totalno usamljeno, jer naprosto puno vremena provodite sami sa sobom ili izolovani od sveta u radu. Ljudi će vas na ulici gledati jako čudno dok recimo fotografišete cvet, potpuno fascinirani njegovom bojom ili oblikom. Dakle pomirite se sa tim, niko vas neće shvatati preterano ozbiljno, mada to ima i puno prednosti. Većina ljudi ovde ne razume baš kakva je to profesija gde po ceo dan crtaš, seckaš, gledaš u ekran racunara, tableta ili mobitela. Ali ne dajte se... Život ilustratora je više nego zabavan, ali ovde gde i nema baš tržišta za takav poziv morate raditi i neki drugi posao, ili da ako ste super talentovani uspete i globalno, sa ovog čudnog mesta koje kao da je neka crna rupa. Većina mog rada usmerena je u tekstilnom pravcu, moj prvi posao upisan u radnu knjižicu dobila sam 2007. godine u jednoj maloj dečijoj modnoj kući, crtala sam ilustracije za dečije dezene i odeću, plata mi je bila jezivo mala i neredovna, a morala sam plaćati stan, no kako nisam htela nikako ništa drugo da radim, a kao diplomirani grafički dizajner marketinška agencija za mene je bio izbor ravan paklu, dok se sa druge strane nisam smatrala dovoljno dobrom u ovom poslu da odem u inostranstvo. Nakon izvesnog vremena se situacija dosta popravila, uvela sam net u stanu, počela sam da koristim čudo zvano internet i da pronalazim poslove preko nekih kreativnih platformi, dugi niz godina sam uporedo radila u kancelariji, i kao freelance dizajner i ilustrator kod kuće. Nije bilo loše, do jednog momenta kada sam počela raditi za jedan veliki brend kao dizajner i art direktor. To iskustvo pamtim kao neverovatnu presiju i rad sa ljudima koji mi nikako nisu prijali. Dugo mi je trebalo da se oporavim od iskustava u toj strašnoj mašineriji, da se odmorim i počnem sa novim poslom u novoj firmi i sa Miss Poppy projektom. I eto me danas, uz pomoć ljudi koji su me podržavali, nekih uzora iz sveta umetnosti odvažila sam se da počnem nešto svoje. I da vam kažem pravo, još uvek se tražim, ali bitno mi je da kontinuirano radim i da mogu i živeti od svog rada, što od rada za veliku firmu, što od sopstvenog studija. Rad u industriji je dosta ograničavajuć u smislu vlastitog razvoja, barem ovde kod nas, tako da je meni bilo potrebno nešto gde ću moći da se krećem slobodno, istražujem i radim na nečemu što me čini srećnom. Tako nekako sam i počela Miss Poppy profil na IG mreži. Moj savet vam je dakle ne oklevajte da radite jedan posao i da vam nešto što volite bude drugi poziv. Ili još bolje, ne bojte se da nadjete posao u nekom razvijenijem delu sveta, ili da potražite stipendiju za neki od univerziteta u Evropi koji su odlična odskočna daska za radna mesta u Evropi i Aziji. Rad u industriji je odličan za radnu kondiciju. Ali ne zaboravite i na opuštanje, meni recimo plivanje puno znači da osvežim glavu, iako ću ASAP morati i u teretanu koja je za moj mentalni sklop hororična stvar, jer nikako da smršam. Budite u toku, pratite šta rade svi ti genijalno kreativni i vredni autori na svojim IG profilima. Obrazujte se, likovno, ali i na sve druge načine... Jednom rečiju oplemenjujte svoj um. Inspiracija nije nikakva metafizika, to je uglavnom nešto što dolazi kontinuiranim radom i istraživanjem. Budite i tehnički pismeni, naučite nešto novo da radite na računaru, ako ste u mogućnosti kupite čudo zvano iPad Pro i olovku koji su odlični za početak, ali i za one koji se već dugo bave crtanjem, ali ne oklevajte da radite i sa realnim papirom i bojama. Koristite društvene mreže poput Instagrama, Pinteresta, Tumblra, Behance. Postoji puno platformi na kojima možete plasirati svoj rad tako da on bude vidljiv svima. Prijavite se za dizajn markete ovde i u inostranstvu, detaljnije o tome u nekom narednom postu. Ono što je vrlo važno je da budete ažurni, i da redovno objavljujete nove radove. Naravno gledajte da budu dobri, ali bar jednom nedeljno izbacite nov rad. Teme izaberite sami, napravite sajt, pišite blog o svom radu, ili stvarima koje su vam interesantne, fotografišite, budite stalno u nekoj vrsti kreativnog procesa. Šerujte... Pisaću u nekom narednom postu o nekim mestima, gde možete plasirati svoj rad, kupiti zanimljive kreativne kurseve za malo novca. Kupite jedan fensi notes bez linija, seckajte, lepite, pišite, crtajte, pravite neku vrstu vašeg kreativnog dnevnika, meni to puno pomaže da filtriram ideje i planove kojih inače imam gomile. Istražujte razne knjige i magazine na temu likovnih umetnosti. Recimo odlični magazini su Uppercase Magazine, Frankie Magazine, Anorak, Flow. To bi bilo to za ovaj put, na temu kako se baviti ilustracijom i kreativnim pozivom u svetu likovnosti. Sledeći put pisaću vam o konkretnim cyber mestima, knjigama, autorima itd...
