Civilizacijska polarna noć

Jako davno, meni jako drag tip, Petar Kropotkin pisao je o tome da se civilizacija od džungle razlikuje u tome što civilizacija podrazumeva saradnju u ime humanog cilja, dok džungla podrazumeva nadmetanje i ono pravilo jači tlači. Nažalost, mi ljudska vrsta, ne živimo prema idealima o kojima je pisao ovaj znameniti anarhista, već po ovom drugom, što kroz istoriju ljudskog roda govori u prilog tome da smo i dalje mnogo bliži zverima, nego nečemu sa humanim likom. Ali, nismo svi takvi, i to je onaj dokaz koji govori u prilog tome, da ipak postoje šanse za nas kao vrstu.

Anyway, ovih dana jedna vrlo jaka sila na planeti, za koju se i dalje tvrdi da je taj globalni hegemon, SAD, sve u šesnaest pokazuju u praksi to kroz istoriju mnogo puta rabljeno pravilo. Amerika nešto želi, a to što želi, nije tek samo nafta Venecuele, minerali Grenlanda i njegova geostrateška pozicija. Amerika zapravo ne želi da izgubi tu svoju dugo negovanu globalnu poziciju, i to je manji problem u celoj ovoj priči. Mnogo veći problem je kada to radite na način koji zahteva da kao gumicom obrišete neke dobre tekovine koje smo kako tako kroz istoriju dobili. Amerika se neće zausatviti samo na milom ili silom dobijenim resursima ili novim geostrateškim položajima. Ona želi mnogo više od toga, ona želi izmedju ostalog da čitava Evropa sada plati cenu ovog globalnog nadmetanja izmedju Amerike i Kine svojim osvojenim slobodama. Amerika traži od Evrope ni manje ni više nego da drastično poveća cene lekova kako bi se izjednačila sa politikom SAD na tom planu, praktično ucenjujući Evropu jako visokim trgovinskim carinama ukoliko to ne uradi. Za one koji ne znaju, američki zdravstveni i farmaceutski sistem znatno se razlikuje od nama poznatog evropskog. U SAD-u lekovi i zdravstvena nega nisu solidarnog karaktera kakav mi poznajemo u Evropi, gde se zdravstveni sistem i lekovi finansiraju putem poreza, te je lečenje dostupno svima bez obzira na platežnu moć, već vam zdravlje ovisi od vas samih, odnosno da li sami plaćate enormno visoko osiguranje i drastično skuplje za lekove nego bilo gde u Evropi, a vrlo često vam ni osiguranje koje već plaćate ne pokriva baš sve. Drugim rečima država vam ne garantuje pravo na lečenje o trošku poreskih obveznika, i na neki način vam ukida pravo na zdravlje i život ukoliko nemate novca da to i platite i to prilično papreno. Taj model, deo je političke teorije o minimalnoj državi koja kao takva zagovara potpunu slobodu pojedinca koji sam odlučuje o sebi, teorija koja nam kaže da nas niko u ime slobode ne bi trebao terati zakonom da budemo solidarni ukoliko mi to ne želimo, totalno uvrnito shvatanje slobode ako mene pitate, ali taj tip, filozof Robert Nozik jako je ozbiljno shvaćen kao teoretičar, no za čiji račun, veliko je etičko pitanje. Jako dobar film o ovoj temi napravio je Majkl Mur praveći dokumentovanu paralelu izmedju američiog i evropskog modela zdravrstvene zaštite, film se zove Sicko. Model koji imamo u Evropi jedan je po meni od važnijih dostignuća ljudske civilizacije, i sada neko želi polako to pravo da nam ukine i dovede nam gospodina Nozika u živote, te se s pravom možemo zapitati šta će biti sledeća ideja američke administracije i onih najbogatijih ljudi na planeti koji su deo cele te priče, što govori u prilog tome da Amerika ima velike planove koji nadilaze puku geopolitiku ili prirodne resurse. Za sada stvari izgledaju tako da Amerika i ljudi koji je trenutno vode vide kao glavnog krivca za svoje probleme Evropu, ne shvatajući koliki i mnogo veći problem imaju u vlastitoj kući, a to je da idu putem sunovrata, i da previše nekih dobrih tekovina žrtvuju u ime toga da zadrže ulogu globalnog lidera. A ja se kao ovisnica o SFu plašim da je stvar mnogo crnja i da neki ljudi prosto žele da unište svaku iole slobodarsku tekovinu koja ponajviše stanuje baš u Evropi. Dobra vest je da evropski lideri nisu ni najmanje oduševljeni ovim amerčkim anticivilizacijskim zulumima, te da ipak drže do nekih važnih vrednosti u kojima je Evropa daleko ispred SAD. Hoće li Evropa preživeti Donalda Trumpa i ekipu ostaje pitanje, a još bitnije pitanje je hoće li SAD preživeti same sebe i jednu ozbiljnu stranputicu na kojoj se nalaze. A za nas ovde, bilo bi važno da shvatimo šta je to evropska civilizacija, sa svim svojim izazovima kroz koje je tokom istorije prolazila, i priznati jednu veliku istinu, a to je da je Evropa jedno retko mesto koje je pristalo na ni malo lak izbor, a to je da uči na svojim greškama i menja se na bolje i u pravcu humanosti.