Pre nedelju dana Beograd je dobio jedan sasvim, za ove prostore, neobičan spomenik. Ružičastu skulpturu šimi salonki sa visokom potpeticom u broju 43. U blizini autobuske stanice, mestu gde je nekad radila Merlinka, poznata i kao Vjeran Miladinović. Vjeran je bio i ostao jedna od onih underground ikona Beograda, i sramota je da je tek sada dobio spomenik. Istina ovaj grad nikad nije voleo underground svet i to dovoljno govori o njegovoj duboko palanačkoj prirodi koja je s godinama iz palanačke prerasla u, oprostite, ali fašističku, pa tako imamo snažne muškarčine koje su i uništile jedan zaista predivan gest i nežnu i predivnu i totalno stylish skulpturu koja iza sebe krije priču jednog zaista neobičnog čoveka. Vjeran je napisao i izvrsnu knjigu, Terezin sin, koja je neka vrsta njegove biografije i priče o trans podzemlju ovog grada, a mogli smo ga gledati i u filmu Želimira Žilnika Marble ass, sada već kultnom filmu o Beogradu 90tih i transvestitima tih dana, baš u okolini Beogradske autobuske stanice.
Ne znam šta se motalo u glavi nekoga ko je imao srca da polupa ovakav spomenik, ali svakako da mu je potrebna medicinska pomoć, ako savremena medicina uopšte ima odgovor za ovakva stanja svesti. Roze boja nikada nije bila omiljena na ovim prostorima, i malo ljudi razume prirodu te boje. Ta boja toliko je snažna, onoliko koliko ni jedna nacionalna vojska, i niti jedan ratnik, ili wannabe ratnik neće razumeti. Nadam se samo da će skulptura biti vraćena, ovoga puta gvozdena, kako muškarčine sa štanglama ne bi mogle baš tako lako da unište uspomenu na nekoga ko je bio Man enough to be a woman.
