Da vam ja nešto kažem, ima u ovoj zemlji raznih čudaka, sumnjivih tipova, nabedjenih pisaca, i još nabedjenijih spisateljica, ali ima i onih od čijeg se talenta, pameti i obrazovanja čovek uplaši. Taj duhoviti bauk, sa adresom u Beogradu zove se Tomislav Marković. Možda ste čuli, možda i niste, ja ove redove pišem za one koji nisu, a vole da čitaju.
Šta čovek da kaže o Tomi? Da će vas do suza nasmejati, da će vas prepasti kako bi vas probudio iz letargije, da će vam kroz humor reći sve što o vama misli, da će svojim sunarodnicima održati jezivu lekciju o njima samima i još se pride super zabaviti, i sa užitkom izgovarati da je izdajnik. To je Tomislav Marković, kolumnista, pisac i urednik. Ili kako bi to rekle Lollobrigide Obraze u pećnicu, nogice u juhicu!
Vreme provedeno u čitanju Tominih kolumni, poezije, satire ili aforizama, verujte mi na reč, isplatiće vam se više nego privatni penzioni fond. Ubedjena sam u to. Godinama verujem da su Tomini tekstovi odgovorni za to što još uvek nemam niti jednu boru, jer smeh je čudesna stvar. Ako odlučite da istražite ovo ime, spremite se, naoružajte se kafom, ali i rečnikom i enciklopedijom, jer Toma je poput roto-mašine za štampu, piše mnogo, uvek sjajno, ali i od čitaoca puno traži. Pa ako volite umne izazove, Toma je prava adresa. Jedan savet, ako ga ikada sretnete negde u cyber ili stvarnom svetu, nemojte se šaliti sa njim niti mu se zamerati, ako vam je stalo do mirnog sna. Toma poseduje supermoći, i ako vas propusti kroz svoju magičnu tastaturu, gotovi ste.
Ja sam Tomu otkrila pre više od 15 godina u okviru satirične rubrike Vreme smrti i razonode u Danasovom podlistku Beton, i so far, sa istim užitkom čitam njegov rad. Bilo da se radi o poeziji, aforizmima, kolumnama, satiri… Tomino pisanje upečatljivog je stila, sofisticiranog humora i neka vrsta neprekidne i neumorne borbe dobra sa zlom. Toma se izjašnjava kao antifašista, jer ipak živimo u društvu gde se tako nešto nažalost ne podrazumeva kao vrednost, ali za sebe u jednoj knjizi aforizama kaže i da je pomalo emotivan, na nervnoj bazi. Meni posebno drag aforizam iz pera ovog autora glasi - Hipohondrija je najzdraviji pogled na život.
Toma je objavio u štampanoj formi dosta toga (Grafite na ulicu, Rvanje s andjelom, Sneg na ispitu zrelosti, Čovek zeva posle rata, Napred u zlo, Velika Srbija za male ljude, Vreme smrti i razonode), a moji glasovi idu za zbirku satiričnih tekstova Vreme smrti i razonode. Ta knjiga na neverovatno kreativan i duhovit način priča o zločinima, bilo vojnim, bilo onim intelektualnim, ilustrovana je izborom radova vrlo zanimljivih umetnika, i donosi nam smeh pun ironije na najužasnije stvari oko nas, koje nikako da smestimo tamo gde im je mesto.
Dakle, ako volite vrhunsku pisanu reč i izuzetnu umetnost, ostavljam vam linkove gde možete čitati Tomu, i nešto njegove satirične poezije u izvodjenju sastava Ah, Ahilej. Uživaćete!