Ban(g) me!

Davno me je do suza nasmejala jedna rečenica koja glasi Volim cenzuru i rado je se sećam. Radilo se zapravo o aforizmu i opisu razlike izmedju života u socijalizmu i demokratiji. Nekada, za vreme socijalizma bila je naime stvar gotovo intelektualnog prestiža ako je neki vaš tekst bio cenzurisan, jer to je značilo da ste na neki način ispred svog vremena i previše slobodar čak i za jednu državu kakva je bila SFRJ, ako izuzmemo onu opravdanu cenzuru usmerenu ka nacionalističkom narativu. Kako danas stvari stoje izgleda da će se cenzura vratiti na velika vrata u naše živote. Naime ovih dana priča se o nekom novom zakonu kojim bi se kažnjavala “drskost, nepristojnost i bezobzirnost” na društvenim mrežama što uopšte pak nisu pravni pojmovi, te da bi čak i privatna prepiska na Viberu mogla biti predmet kažnjavanja čak i zatvorom. Ako vam ovo zvuči kao neverovatno i nemoguće, postoje svedočanstva aktivista iz ovih dana aktuelne Venecuele koji su išli u zatvor upravo zbog prepiski na Viberu. Drugim rečima ozbiljna diktatura u vidu cenzure interneta nam se sve više smeši, i u najmanju ruku je bizarno da ovo nije tema broj jedan u zemlji koja je barem fizički na teritoriji Evrope. Postavlja se pitanje hoće li cenzura biti usmerena i na prorežimske botove, ili samo na ljude koji se usudjuju da budu kritički nastrojeni prema vlasti u cyber prostoru. Drugim rečima sve više se čini da režim igra jednu za sve nas opasnu igru koja glasi: sve ili ništa.