Ban(g) me!

Davno me je do suza nasmejala jedna rečenica koja glasi Volim cenzuru i rado je se sećam. Radilo se zapravo o opisu razlike izmedju života u socijalizmu i liberalnoj demokratiji. Nekada, za vreme socijalizma bila je naime stvar gotovo intelektualnog prestiža ako je neki vaš tekst bio cenzurisan, jer to je značilo da ste na neki način ispred svog vremena i previše slobodar čak i za jednu državu kakva je bila SFRJ, ako izuzmemo onu opravdanu cenzuru usmerenu ka nacinalističkom narativu. Kako danas stvari stoje izgleda da će se cenzura vratiti na velika vrata u naše živote. Naime ovih dana priča se o nekom novom zakonu kojim bi se kažnjavala “drskost, nepristojnost i bezobzirnost” na društvenim mrežama što uopšte pak nisu pravni pojmovi, te da bi čak i privatna prepiska na Viberu mogla biti predmet kažnjavanja čak i zatvorom. Ako vam ovo zvuči kao neverovatno i nemoguće, postoje svedočanstva aktivista iz ovih dana aktuelne Venecuele koji su išli u zatvor upravo zbog prepiski na Viberu. Drugim rečima ozbiljna diktatura u vidu cenzure interneta nam se sve više smeši, i u najmanju ruku je bizarno da ovo nije tema broj jedan u zemlji koja je barem fizički na teritoriji Evrope. Postavlja se pitanje hoće li cenzura biti usmerena i na prorežimske botove, ili samo na ljude koji se usudjuju da budu kritički nastrojeni prema vlasti u cyber prostoru. Drugim rečima sve više se čini da režim igra jednu za sve nas opasnu igru koja glasi: sve ili ništa.