Znam da Priština možda nije mesto na koje će se mnogi od nas odlučiti da odu, ali ovo je mali pokušaj da vas ubedim da i tamo postoji život, ljudi i potencijalni prijatelji. I ja sam verovala da dole postoji samo vojna baza do pre par godina.
U Prištini sam bila puno puta, uglavnom tokom jeseni i zime. Prvi put mi je sad tokom proleća, i kod njih mirišu lipe svuda. Moj prijatelj Visar, neprilagodjen je Prištini, onoliko koliko sam ja Beogradu, pa smo se našli na pola našeg puta dva čudaka omedjanih politikom i ratom, ali on me uvek oduševi mestima na koje me odvede, iako tvrdi da većeg snoba od mene u životu nije upoznao. Ta neka skrivena Priština koja nije okovana mračnom politikom i ratom medju ljudima postoji, mali zavučeni kafei, restorani, galerije, biblioteka poput svemirskog broda.
Verovali ili ne, ljudi se dole iskreno i od srca nasmeju kada me uhvate u mojoj želji da sakrijem da sam iz Beograda. Nasmeju se i počnu da pričaju na srpskom. Ili je moj engleski jako loš ili smo previše naseli na nazadne politike i političare, od čega se nadam se polako oporavljamo.
U Prištini naime postoji jedan mali, zavučeni restoran libanske kuhinje, zove se Baba Ganoush, nemaju niti jednu društvenu mrežu, možda su zato i toliko šarmantni, ali naćićete ih na Google-u. Hranu spremaju praktično u dvorištu, enterijer je potpuno u duhu onog lepog vremena 70tih i 80tih godina na ovim prostorima, totalno arty. Hrana preukusna i prelepa za fotkanje. U boljem libanskom restoranu nisam bila, a bila sam u baš puno. Jako charming i jako stylish mesto, naravno dvorište prepuno mačaka, jer mačke su tamo gde su i fini super stylish ljudi. Nije skupo, i sve je totalno home made i vegetarijansko.
Drugo mesto koje je meni posebno drago u Prištini je Nacionalna galerija savremene umetnosti. Teme koje ta galerija obradujuje su gotovo uvek pitanje raspada ovih prostora, klasnih odnosa, komunističke prošlosti koja nam je svima zajednička, traume kroz koje smo prošli i još uvek prolazimo, feminizma, uvek sa zanimljivim osvrtom na globalne probleme i naše mesto u svemu tome. Izuzetno mesto za potražiti odgovore na mnoga pitanja kroz konceptualnu umetnost. Neretko se dešava da čak i filozofi poput Slavoja Žižeka pišu osvrte na neke postavke u ovoj galeriji. Dakle, otkriće pravo za sve ljubitelje konceptualne umetnosti.
Delić trenutne postavke pod nazivom Whatever Happens, We Will Be Prepared autora Alban Muja možete pogledati na mojim fotografijama, a više o izlozbi ovde.
Mladi u Prištini vole Japan, ima puno nekih Japanskih momenata dole, grafita uglavnom, crazy plant lady u meni pronašla je i neko cveće tipično za japanske vrtove. Pa evo malo vibracija i boja iz Prištine, iz vizure jednog snobish posetioca na so 80‘s polaroidima.
