top of page
Search

RASKOL NA LEVOJ DESNICI

Kako da vam kažem, ja nikada nisam imala ambicije da politički delujem van svoja četiri zida. Moji su politički jadi suviše tužni. Po sredi je ljubavni problem. I ne bih ja nikad napisala ni jednu jedinu političku reč na ovom blogu da nisam jednom nemilom prilikom proglašena za staljinistu. Da bliže objasnim, bila sam slikovito predstavljena kao pijani Rus i to deda koji u zanosu ljubi Staljinovu sliku. Godinu dana nisam spavala kako treba zbog te slike, pitajući se, šta me to čini staljinistom, gde sam pogrešila. Eto, pa se ti posle divi satiričaru. Do dana današnjeg nisam se oporavila od te uvrede. I samo želim da kažem za Dnevnik, i našem Prijatelju Studenata, i svima ostalima kojima nije jasno moje političko opredeljenje, sve što ja ovde pišem, pišem samo sa jednom idejom i nadom, da će osoba koja me je izvredjala shvatiti, da sve što pišem, crtam, kolažiram, lepim po gradu, radim sa idejom da tu istu osobu začaram. No, satiričari su vam teški ljudi, najteži, ništa njih ne može začarati osim ljudske gluposti. Džaba šminka, džaba frizura i outfit... I tako ja, šta ću, pišem sa idejom da ću nešto promeniti, ali ne u društvu i politici, nego na ljubavnom planu. I tu nastaje i državni problem, jer razni ljudi čitaju ovaj moj blog i gorepomenutog satiričara, i na razne načine se shvataju moji tekstovi, samo nikako da ih shvate oni koji treba da ih shvate. U svojoj osnovi, to je jedan dollette performans u pisanoj i slikovitoj formi i podrška pisanju tom teškom tipu, jer ni teškim tipovima nije lako danas, prete im sa svih strana, tako sam ja na sebe preuzela rolu koje su nekad imale cure koje su pratile neki bend recimo, poput devojke Džima Morisona na primer. Nego htedoh reći i nešto drugo... Prijatelj Studenata odnosno naš Prezupč esteta, i prime time ekipa mu, izgleda su zapali u neki zabrinjavajući kako politički tako i raskol ličnosti. Što ako uzmemo u obzir politički miks koji je na toj liniji postojao, i nije nešto iz ugla psihijatrije neočekivano. Nekoć složno prezupčeni levi desničari, danas su izgleda politički neprijatelji. Prijatelj studenata se odrodio od svoje šizofrene političke porodice, i nepovratno krenuo putem EU bespuća. Na sve to, postade čovek i anarhista pod stare dane, a bio je čestiti patriota. Danas naš Prijatelj studenata neguje pravoslavno-anarhistički kurs, nadajmo se u cilju dobrobiti mentalnog zdravlja našeg Prijatelja, onom pravoslavlju u duhu Nikolaja Berdjajeva, a ne ovde popularog KGB pravoslavlja. Ja razumem našeg Prijatelja studenata skroz, imamo isti problem. Oboje smo pomalo nesrećno zaljubljeni. I ja sam nekad bila fina cura, a pogledajte me danas... Sharp as fuck! Tako i Prijatelj Studenata, izdao zoru koja se radja na Istoku, i odao se sumraku Zapada. Ja moram priznati da je taj zaokret kod našeg Prezupč Prijatelja jednim delom osvojio i moje ledeno i nepoverljivo srce. Ali, da bi Prijatelj Studenata i do kraja osvojio moje poverenje, ne i srce, tu je situacija jako nezgodna, jer satiričar je većiniski vlasnik moga srca, te ja htela, ne htela, moram svoju agendu da prilagodim vlasničkom listu overenom kod notara, pardon kardiologa, ko me pita, ali u cilju dobre saradnje izmedju Kropotkina, Berdjajeva, Rolsa i prevashodno Froma i Adorna, predlažem da se i Studenti okrenu ka sumraku Zapada, a o tome što je na mesto Zorana Vuletića postavljen rektor Djokić, o toj izdaji ćemo Prijatelj Studenata i ja u četiri oka, uz čaj od lijandera za Prijatelja i espresso sa mlekom za mene. Pa videćemo na kom to Istoku se radja zora, da li u Vladivostoku ili možda ipak u Tokiju, i čija će majka briselsku vunu da prede. Znaaaaam! Neki će reći kako Brisel i EU politika nemaju podršku naroda, te da metode dolaska takve politike na vlast nisu demokratske, a recite mi dragi moji "zagovornici demokratije i ustava", kakva je to demokratija u kojoj se masovno glasovi za održavanje na vlasti i politiku koju zastupate i branite sakupljaju tako što se ljudima nude novac, paketi hrane i jeziva propaganda za glas na izborima? To se koliko je meni poznato zove korupcija, ponižavanje slobode, ubistvo dostojantsva i želje da se ikada ovde zapati bilo šta drugo osim destrukta. I upravo zbog negovanja tog koruptivnog duha kod ljudi na svim nivoima društva i svesti, EU i briselska politika nemaju dovoljnu podršku, a ne zato što tobože postoji zdrav politički ambijent gde se mogu na normalan način odmeravati političke snage, pa neke ideje imaju manju odnosno veću podršku. Neko je predano i nasilno radio decenijama na tome da neke ideje i izbori budu marginalizovani, kako ovde nikada ne bi zavladao sistem koji favorizuje najbolje, već onaj koji favorizuje najgore i neguje ono najgore u ljudima.




 
 
 

Comments

bottom of page