Paranoid capital

Svima nama se poslednjih nekoliko godina sa razvojem i dostupnošću odredjenih IT alata dešava da imamo utisak da naši poslodavci znaju o nama i mnogo toga što mi sa njima ne delimo, niti na kraju krajeva želimo da delimo. Danas je uz pomoć tehnologije, ali i agencija koje pod okriljem pružanja usluga bezbednosti poslovanja kompanija, nude usluge doslovo praćenja života svojih zaposlenih. Koliko je tehnologija sofisticirana i šta je sve moguće danas dobiti u paketu tih usluga govori i činjenica da vam neko ukoliko zna vaš broj telefona, može pratiti doslovno sve aktivnosti što na javnom što na privatnom delu mreže, odnosno sve vaše komunikacije na mreži. Ove alate naravno pre svega izvorno poseduju državne službe bezbednosti, kojima je to u uopisu posla, da motre sve oko sebe, šta ćes, ima i tako zaludnih profesija koje misle da se kontrolom postiže i disciplina, nesvesni notorne istine, da je disciplina pre svega jedan dobrovoljan čin koji se ne postiže kontrolom, jer kontrolom se samo i jedino gaji i produbljuje nezadovoljstvo, ali ono što je jako opasno jeste kada se takvi alati koriste protiv ljudi koji realno nisu nikakva bezbednosna pretnja, nemaju nikakav sumnjiv dosije i slično. Na ovaj način obični gradjani dolaze u poziciju da ih se tretira doslovno kao ljude sa popisa koji su potencijalno opasni za državu. To je nama naša borba dala, što bi se reklo, u kojoj je moguće potpuno legitimno i po zakonu angažovati agenciju koja za potrebe poslodavaca, prati svoje zaposlene. Privatnost na taj način više gotovo da ne postoji, dok ljudi često nakon takvih iskustava neretko obole čak i od težih oblika mentalnih poremećaja što ih učini izmedju ostalog, na kraći ili duži period radno nesposobnima, obzirom da se ovakvi alati, agencije i mehanizmi koriste i da bi se nekome doslovno uništio život. Baš takvo iskustvo imali su mnogi zaposleni u Air Serbia kompaniji, koji su doslovno ostajali bez posla nakon privatnih prepiski u kojima su negativno govorili o vlasti ili učestvovali ili podržavali studentske blokade. Nakon tih prepiski ljudima su uručivani otkazi, o čemu nam ovih dana u medijima svedoči jedna bivša zaposlena Air Serbia kompanije, koja je svoje iskustvo podelila na mreži X, nakon čega je doživela da je Air Serbia otišla toliko daleko da je objavila njen identitet sa gomilom neistina. Sve ovo govori pre svega o tome koliko je stanje u našoj zemlji jezivo, ali otkriva nam i jednu doslovno zastrašujuću činjenicu, da kompanije u 2026. godini, pored prava na vaših 8h rada dnevno unutar kompanije, poseduju ukoliko to plate agenciji, i pravo na vaš privatni život, privatne aktivnosti i sve ono što čini vaš život mimo radnog vremena. Da se naježiš. To naravno govori i o tome da se odnosi polako pretvaraju iz poslovnih, u strogu kontrolu i nadzor nad nečijim životom, a to naravno ne vodi ničemu drugom do tome da na kratke staze dobijamo privid kontrole situacije i poslovanja, a na duge staze jednu sve manju iskrenu posvećenost poslu i želju za radom u takvoj kompaniji. Ko tu dobija, a ko gubi, izračunajte sami, a svi ljudi koji imaju kakvo-takvo menadžersko obrazovanje, znaju da je ključ upeha u poslu pre svega poverenje i poštovanje, jer gde nema poverenja i poštovanja nema ni posla, staro je pravilo menadžerskog zanata. No uzmemo li u obzir koliko je ovaj knjiški menadžerski kodeks zastranio u neoliberlanom kapitalzmu, agencije za nadzor zaposlenih, danas, na pragu nove ere, sasvim su logičan sled stvari. Je li ovo budućnost koja nam se svima smeši, a ne samo onima koji već sada rade u kompanijama koje nadziru svoje zaposlene, ostaje da vidimo, ali ako pogledamo u kom pravcu ide svet i sistemi kontrole i nadzora, ovakav distopijski SF scenario uopšte nije teško zamisliti, scenario u kojem će se kompanije doslovno pretvoriti u mini države i produžene ruke kontrole same države, koje 24/7 kontrolišu one koji nemaju drugog izbora nego da osim svoje radne snage u nekoj novoj korporativnoj stvarnosti prodaju doslovno na tržištu rada i svoju privatnost, što će ih učiniti mnogo ranjivijima nego ranije. Aktivisti za ljudska prava imaće pune ruke posla, ali i mi ljubitelji ljudskosti zajedno sa njima.