Ne znam kako vi stojite sa proslavama, protestima i generalno okupljanjima, ja sam malo sociopata pa ne volim da se okupljam sa ljudima i slavim nešto...Ne volim ni sobom da se okupljam, često poželim da se distanciram i od sebe... Svaki moj izlet u svet protesta, pamtim samo po suzavcu i razmazanoj maskari. Blagi horor... No, medjutim postoji taj jedan praznik koji mi je važan, ali ga nikada ne slavim zapravo, Prvi maj, dan kada se slavi, rekla bih pravo na adekvatno plaćen osmočasovni rad, plaćen odmor, zdravsvetno i penziono osiguranje i human i zakonom uredjen odnos poslodavca i zaposlenog. U ostatku sveta koji za razliku od ljudi ovde zna nešto o istoriji ovog praznika, i šta on predstavlja, taj praznik obeležava se protestima, koji podsećaju na to koliko su neke civilizacijske tekovine krhke i koliko ih trebamo negovati, danas možda više nego pre. Nikada mi nije bilo jasno kako u zemlji u kojoj gotovo čitavo radno stanovništvo radi na crno ili polucrno možeš obeležavati taj praznik sa nesretnim prasetom na ražnju, inače nisam vegetarijanac, da ne bude zabune.
Ali nebitno, vratimo se nekim davnim vremenima kada su utopije bile moguće.
Domaćica ovog bloga ljubiteljica je cveća, i Prvog maja, i naravno cvet maka nije slučajan crveno-crni izbor, pa sam vam spremila jedan mali izbor ruskih propagandnih plakata koji slave Prvi maj u cvetnom i prilično naïve maniru.
Ima i pomalo onog opakog avangardnog, da se posečeš na njega koliko je oštar, dizajna, ali više ovog naïve.
Razmislite, kako biste želeli da živite jednog dana kada više ne budete možda mogli da radite, da li je ovo što danas imamo humano i ok uredjenje? Po meni je daleko od ok uredjenja, ako možemo pričati o nečemu što se zove uredjenje na ovim prostorima danas.
