Krvavi spa

Često pomislim da je ova naša čudovišna sredina stigla na dno. Ali neretko me ta čudovišna sredina ponovo iznenadi, jer tada uvidim da na tom dnu gde jeste, nastavlja da kopa to dno tonući još dublje. Jedna od tih vesti sa prokopanog dna je i ta da je hotel Vilina Vlas, u blizini Višegrada, predstavljen kao turistitička atrakcija na sajmu turizma u Beogradu, odnosno spa centar sa termalnom vodom. Neko bi rekao pa šta je tu čudovišno, spa centri su danas popularni, ti samo nešto zanotevaš Jelena, sve ti smeta!

U čemu je problem? Možda u elementarnoj ljudskoj pristojnosti, zrnu savesti i mrvi svesti šta se na tom mestu dogodilo devedesetih? Za neupućene, ovaj hotel, je mesto zločina. I to ne bilo kakvog, tipa sobar ubio gosta u hladnoj zimskoj noći, već jezivih zločina nad devojčicama, devojkama i ženama Bošnjakinjama, za vreme rata 90tih. Na ovom mestu stotine žena su bile zatočene, prebijane, silovane, mučene i ubijane. Medju njima mnoge su bile maloletne devojčice. Da! Dobro ste pročitali. Veliki broj njih je ubijen, a dobar deo njih je sam sebi oduzeo život nakon strave koje su preživele od strane srpskih branitelja ugroženih Srba i ugrožrnih srpskih teritorija tih godina. Izmedju ostalog jedna devojka je nakon 4 dana silovanja skočila kroz prozor hotela i ubila se. Ali ona nije jedina. Od hrane su dobijale hleb, koje su morale da jedu sa poda vezanih ruku. Eto kakvih junaka ima medju velikm Srbima koji su samo branili svoju zemlju i svoj narod koji vole tih godina. Kako bi nas tek branili da nas ne vole, ne smem ni da pomislim. Neki od ljudi koji su u ovome učestvovali, su i ljudi iz formacije Beli Orlovi, koja je učestvovala u ovim zločinima, a njihov vodja bio je Dragoslav Bokan koji se ne skida sa raznih TV emisija gde nam soli pamet svojim paraintelektualnim naklapanjima, a uz sve to je i upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu.

Sada kada ovo sve znamo, postavlja se pitanje ne zašto mi u Srbiji ne živimo kao sav normalan svet, jer možda zapravo mi i nismo normaln svet, jer kako uopšte možemo sebe nazivati normalnima, a da živimo i da nam ovakve stvari ne smetaju barem malo? Jesmo li svi postali kao naša sredina - čudovišni? Ah, davno je to bilo Jelena, okreni se malo ka budućnosti! Već čujem kako mi neko dobacuje. Da istina, davno je bilo, ali kada sledeći put izadjete ne ulicu, iznervirate se jer živite u državi koja ne funkcioniše, možda ne bi bilo loše setiti se na primer ove, ali i mnogih drugih sličnih priča jer sve dok na mestu hotela Vilina Vlas bude spa centar, a ne memorijalni centar, i sve dok se ovakve stvari ne budu nalazile u udžbenicima, ništa i ne može da bude normalno oko nas, jer nema te smene vlasti koja će za nas biti dobra, ako nam ovakve stvari ostanu normalne. Jer, nije problem samo u vlasti, problem je i u nama, kojima su ovakave stvari nešto preko čega prelazimo lako, nešto nevažno. A važno je, zapravo najvažnije da razumemo prošlost kako bi nam budućnost bila drugačija od ove čudovišne sadašnjice koja je samo logičan sled zverske prošlosti, jer ta prošlost i njena čudovišta su svuda oko nas i cere nam se trijumfalno poput Dragoslava Bokana i sličnih sa TV ekrana ili nam prodaju noćenja u sobama gde je tekla krv i odakle su se čuli jezivi krici žena čija je jedina krivica bila ta što nisu bile Srpkinje.