Jednog dana možda ćemo i mi ovde živeti u ovako divnim stanovima i sa ovako lepom kulturom stanovanja, kao na ovim divnim videima ispod.
Kao devojčica i tinejdzerka sanjala sam o tome da imam stan sa ateljeom u pasažu na Obilićevom vencu, onaj pasaž koji je nekada imao divne pločice, i vrlo zanimljive zanatske radnje u prizemlju. Danas mi se čini da u toj zgradi koja ima taj pasaž niko ne stanuje.
Volim stanove ispunjene dragim predmetima, knjigama, slikama, mačkama , plišanim nameštajem i cvećem. One stanove u kojima vidite da neko živ stanuje u njima. Jedan od takvih stanova je stan moje prijateljice Milice čije zidove krase njene predivne litografije, kolekcija neobičnih ploča njene bake, nekada muzičke urednice na radio Beogradu. Svaki put kada dodjem kod nje osetim neku divnu energiju koja izlazi iz predmeta u stanu, i gomile biljaka koje tu žive zajedno sa njom. Iako smo obe praktično beskućnice koje godinama žive po stanovima koje plaćamo, ipak uspevamo da te prostore pretvorilmo u živa mesta koja liče na nas.
Uskoro ću se preseliti posle toliko godina u svoj stan, jedva čekam da napravim iznova svoj prostor, i skućim se. Možda to nije stan sa velikim polukružnim prozorom na Obilićevom vencu, ali je tik iznad Novog groblja, medju drvećem i medju mrtvima, što ima svojih posebnih čari tokom novembra. I mislim da će najviše ličiti na dom The Cramps para.