Sigurno ste bar jednom sebe zatekli da ste bili ako ne očarani onda bar zaintrigirani nekim kawaii dizajnom, osim ako baš ne spadate u one hard core mračnjake sa Balkana kojih ruku na srce ima i previše. Kawaii kultura potiče iz Japana, i u bukvalnom prevodu ova reč znači neodoljiv, presladak. U Japanu gde je naravno sve estetizovano do granica potpunog ludila ni kawaii kultura ne zaostaje za tim perfekcionizmom. Kawaii je pre svega kultura karaktera, i vezuje se uglavnom za brilijantno ilustrovane karaktere koji su naprosto cute i obično u šećernim pastelnim tonovima. Roze naravno dominira, a omiljena kawaii životinja je naravno maca. Najpoznatiji kawaii karakter svakako je čuvena Hello Kitty, mada poslednju deceniju japanska Hello Kitty dobila je ozbiljnu konkurenciju, Amerikanku Pusheen Cat. Zanimljivo je da je Hello Kitty maca nastala sedamtesetih godina prošlog veka i prvobitno je bila zapravo ilustracija za dizajn ženske torbice u obliku mace, a autorka ove cute ikone je dizajnerka Yuko Shimizu.
Jedan od interesantnijih kawaii karaktera je i mračna Kuromi, koja je neka varijacija na temu gothic kawaii heroine.
Ono što je posebno zanimljivo u kawaii kulturi jeste da ona zapravo promoviše nežnost, emotivnost i osetljivost kao karakterne osobine koje su poželjne uz empatiju i umiljatost, ali i jednu vrlo kinky priču koja leži u pozadini ove girly estetike. Neretko ćete šetajući ulicama Tokija videti cure koje izgledaju potpuno neverovato, jer imate utisak kao da se radi o živim lutkama, a ne o zapravo živom biću.
No ako malo pogledamo istoriju japanske kulture videćemo da kawaii estetika i nije nešto toliko novo u Japanu, obzirom da su mnogi pesnici Japana pisali baš o ovakvim curama u svojim delima, te da Japanska kultura obiluje nežnim curama, i da je nežnost i osetljivost nešto što je najpoželjnija osobina za cure u Japanu. Dosta patrijahalno, ali opet to je u Japanu toliko charming, za razliku od naše depresivno patrijahalne kulture.
U poslednje vreme sve češće po gradu i prevozu vidjam upravo kawaii cure, i vrlo me raduje da jedna takva subkultura postoji i kod nas, jer dugo nismo imali neku teenage novinu na našim pretežno bezličnim mladim ljudima.
