Alice in Fatherland

Neko je nakon otkrivanja dokumentacije Epštajn, napisao Pakao je prazan, čudovišta su na Zemlji. Je li pakao prazan ne znamo, ali možemo da verujemo, da ipak nije, da nas Crvenorepi ipak nije izdao onako kako je to veliki Tvorac toliko puta učinio, te da ipak čeka sve one koji su na Njegovom spisku za večnu patnju. Jer život, zaista nema mnogo smisla nakon nekih vesti, ako bar ta pravda Crvenorepog ne postoji, negde u mraku neke velike crne rupe u dubinama kosmosa, gde je on sakriven tako da ga samo oni odabrani imaju čast upoznati.

Skandal veći od Wikiliksa potresa svet, i čini se da je neko odlučio da sav užas na kome je zasnovan poredak u kojem živimo pusti u javnost. Poredak u kome kada imate moć, novac, vlast, vam niko ne može ništa, dok oni koji tu moć imaju mogu potpuno slobodno da nevinima uništavaju i gase živote.

Uvek sam se klonila ljudi sa puno novca, uglavnom osećam gadjenje prema tom soju ljudi, posebno muškarcima. Znam da im u srcu ne stanuje ništa osim banke, da nemaju kočnice niti crvene linije, to im izbija na oči, kroz kožu, u pokretima, manirima, (ne)ukusu, svemu. Ti ljudi prosto nisu kadri da vas percipiraju kao ljudsko biće, nisu jer ni sami nisu ljudska bića. Ako su ikada to i imali u sebi, to je davno umrlo, odavno su izgubili onu najvažniju bitku u životu, bitku koju možeš ili dobiti i ostati čovek ili izgubiti i postati čudovište. Oni koji su tu bitku izgubili, a njih je puno, zapravo žive ceo život kao mrtvaci nesvesni da su odavno mrtvi, samo im niko to još nije javio. Nemaju umrlicu. Oni ne znaju šta je to smrt, jer da znaju, umeli bi da cene i život, naročito tudj. Ali ne umeju. Videćete ih svuda oko sebe, praznih pogleda, večno gladni, a da ni sami ne znaju čega su gladni. Hrabri samo dok ponižavaju slabije od sebe. Hrabri samo sa motkom u ruci. Drže se u grupi, vrebaju u grupi, komadaju u grupi. Odlučuju o tome kako ćemo svi mi živeti. Ko će živeti, ko će umreti, ko će biti izrabljivan, ko biti zlostavljan zarad užitka, a ko ubijen jer je svetu pokazao taj njihov užasan odraz u ogledalu.

Jedan veliki umetnik, Stenli Kjubrik baš tako završio je svoj život nakon što je snimio još jedan u nizu svojih maestralanih filmova, Širom zatvorenih očiju. Mistične i jezive atmosfere, ovaj film iako govori upravo o Epštajn užasu, slavi baš ono čega se ti ljudi sa bankom i mržnjom u srcu plaše, ono što se vekovima gazi, guši, pokušava da pokori i ubije, a to je ženska potpuno slobodna seksualnost, ispričana kroz lik Alis, koju igra Nikol Kidmen u ovom filmu. I upravo u liku Alis u ovom filmskom remek delu, živi nešto najlepše na ovom svetu, žena koja se ne boji svoje mašte i užasa patrijarhata koji, oivičen tarabama i glup kakav jeste, tu neobuzdanu maštu svojim nasiljem čini samo još bujnijom i po patrijarhat opasnijom. Smeši li nam se to neki novi pogled na novac i moć, ili je borba tek počela, i hoćemo li i mi ovde razotkriti naše Epštajne?

https://www.youtube.com/watch?list=RDYigCFSjQZkg&v=YigCFSjQZkg