Feminizam u Srpkinja

Ne znam da li znate, ali pravo na abortus prvi put izborile su žene u Rusiji nakon Oktobarske revolucije. Drugovi i drugarice tog doba u Rusiji imali su planove da naprave revoluciju i na polju seksulanih i emotivnih odnosa medju ljudima, ali i u načinu kako doživljavamo svoje i tudje telo. Naravno, slobodarsku utopiju je prekinuo drug Staljin, kome je pozlilo od tolike slobode, te je u Rusiji tada odlučeno da se Novi čovek i Novi svet treba graditi u Gulagu, ali plan progresvnih revolucionara bio je zapravo jako za ljudski rod ambiciozan. Radilo se zapravo o tome da su revolucionari Oktobarske revolucije smatrali da su brak, ljubav, strast, ljubomora vrlo plitki buržoaski malogradjanski osećaji i da u jednom novom svetu kakav su oni želeli da stvore, tim osećajima koji čoveka čine neslobodnim nema mesta, te da se čovek mora osloboditi tih lanaca kako bi se u potpunosti posvetio službi u ime dobrobiti društva kao slobodne zajednice proletera. Kako je to sve izgledalo, sjajno je dokumentovano i opisano u knjizi Seksualna revolucija u boljševičkoj Rusiji, autor studije je Gregory Carleton. Nego, ovo je bio samo mali uvod u temu koja je vrlo važna, a tiče se prava na abortus koje se u mnogim zemljama ženama oduzima. Kako ovaj naš svet klizi u ludilo zvano kriza poretka koji više nema ideju o tome kako da se sabere, ljudi kakvi jesu, u takvim kriznim situacijama skloni su tome da se late motke kao rešenja, odnosno represije ovog ili onog oblika. Poslednju deceniju i po svet izgleda kao da je neko u školsko gradivo i obaveznu jutarnju molitvu uveo zloglasni srednjovekovni Malleus Maleficarum. Nemamo istina prave lomače, jer smo se ipak kako kažu vesti od tada malo civilizovali, ali nasilje nad ženama i omalovažavanje žena je opšteprisutno. I u javnom diskursu potpuno normalizovano. Jer znate kako to uglavnom ide sa ljudima, čim se nadju u nekom problemu, odmah moraju naći kakvog takvog krivca za svoje stanje, samo da to ne budu oni, pa kako je jedna Eva onomad svojom lakovernošću upropastila i Adama i ceo ljudski rod, tako su manje više žene danas krive za sve i svašta, dakle u poslednjih dve i po hiljade godina nema ničeg posebno novog na ovom svetu. U nekom trenutku tokom Trampove predizborne kampanje JD Vance mrtav ozbiljan je usred najstarije demokratije na svetu izjavio da Amerika mora za početak da se obračuna sa ženama koje žive same sa mačkama, da su one jedna od najvećih opasnosti po Ameriku. Pogledala sam tada moje dve mace i zahvalila se Luciferu što ne živim u Americi, već u Srbiji koja još uvek toleriše nas raspuštenice koje živimo same medju knjigama i mačkama potpuno slobodne da idemo i bacamo komunističke i anarhističke čini okolo. Pa ko se upeca, upeca se! Počeh tada naprasno da verujem i da je naš predsednik zapravo jedna potpuno mentalno zdrava osoba u poredjenju sa JD Vanceom. Anyway, vratimo se na abortus i feminizam u Srba. Sa jedne strane kod nas imamo histeriju zvanu TO JE MOJE TELO I JA SA NJIM MOGU RADITI ŠTA ŽELIM, dok sa druge strane imamo histeriju zvanu ABORTUS JE GREH I UBISTVO! ŽENA KOJA ABORTIRA IDE U PAKAO! E sad, postavlja se jedno jako bitno pitanje, da li su ove dve struje ikada čule za civilizacijsku, feminističku i medicinsku tekovinu za žene važniju čak i od prava na abortus, njeno visočanstvo KONTRACEPCIJU I ZAŠTITU ŽENSKOG REPRODUKTIVNOG ZDRAVLJA. Nekada se i kontracepcija smatrala grehom za žene, i mene uopšte ne bi iznenadilo da JD Vance uskoro izjavi da je kondom najveća pretnja Americi, te da Trump Britancima uvede carine na Durex proizvode. Dakle, naše feminiskinje nigde nećete čuti da pričaju o kontracepciji, kao jednoj vrlo važnoj feminističkoj tekovini, već samo o pravu na abortus kao ultimativmom feminističkom dostignuću. Svaki prema ženi dobronameran lekar, ali i neko ko zna nešto više o feminizmu, uvek će vam reći da žena kontrolu nad svojim telom pre svega postiže kroz kontracepciju i zaštitu kako od neželjene trudnoće tako i od ugrožavanja sopstvenog zdravlja. Ali iz nekog misterioznog razloga to nije viralna tema kod nas. Ovde možda nije loše pomenuti poznatog psihoanalitičara Vilhelma Rajha, koji je 50tih godina u Americi preminuo u zatvoru, a izmedju ostalog je bio neko ko se vrlo zalagao za kontracepciju u Americi u posleratnom periodu, koja je tada još uvek bila jako konzervativna i za žene neslobodna sredina. Bilo kako bilo, feminizam nam je uvek potreban, i biće nam potreban sve dok ne shvatimo bit crkve i države koja zloupotrebljava moć, ali rekla bih onaj pismeni i inteligentni feminizam koji nažalost nije u fokusu. A da li su ruski progresivni revolucionari bili u pravu da su ljubav, strast, ljubomora i slične emocije ono što uništava ovaj svet i čini ga groznim, i nas sputava da budemo srećni, te da život počinje da bude izuzetan onda kada odlučimo da budemo posvećeni altruisti i da ne posedujemo nikoga, pisac Oktav Mirbo u svom delu iz 1899. godine Vrt Mučenja kojim je maestralno opisao ovaj svet, piše: Ah, da! Vrt mučenja! Strasti, apetiti, pohlepa, mržnja i laži. Zakon, socijalne institucije, pravda, ljubav, slava, heroizam i religija, sve su to njegovi monstruozni cvetovi i gnusni instrumenti večitog ljudskog mučenja. Ovo što sam danas video i čuo, postoji, plače i jauče izvan ovog vrta koji je za mene samo simbol čitave zemlje.

https://www.youtube.com/watch?v=HXbcErP-Xok