1312

Pa dobro, dočekali smo i to. Otkazi za neposlušne. Ako ste kojim slučajem mislili da živite u parlametarnoj demokratskoj zemlji, u kojoj vam višepartijski sistem omogućava pravo na različito mišljenje, te samim tim i slobodu protesta, očigledno se varate, jer izgleda da stvari kod nas baš u praksi nisu ono što su na papiru. Svašta smo čuli i videli u ovih proteklih 10 meseci, a ko zna šta ćemo još čuti i videti. Ima tu svega, od pretnji tipa Jurićemo vas po ulicama, do neverovatnih ludila u policiji i poodmaklog stadijuma psihoze vladajuće klike. Očigledno je da je nakon više od 30 godina temeljne destrukcije ova zemlja ušla u terminalnu fazu raspada i da nam sva lična i politička neodgovornost i nepismenost stiže na naplatu. Nažalost ja mislim da je kasno da neke stvari ispravimo, ali možda i grešim. Malo toga je još preostalo da se raspadne osim vladajuće stranke. Zato je veliko pitanje kako će izgledati zemlja nakon SNSa i u kom pravcu će krenuti, i hoćemo li se konačno sabrati bar sa onim geografskim pitanjem. Ja mislim da nas samo još geografski položaj spasava od toga da vlast ne izvede na ulicu vojsku i pobije par stotina nas te tako okonča ovaj pakao koji nisu verovatno ni sanjali da će im se desiti. Naš predsednik bi najradije da može celu Srbiju, i sve nas, i razume se Republiku Srpsku, a zašto da ne i Kosovo, teleportovao na teritoriju Azije i bog da ga vidi, ali politička realnost i geografija su neumoljivi. Razne persone defiluju po TV ekranima, na kojima se u poslednje vreme u život vratila stara forma političkog duela, što dugo nismo videli i to je lepa promena. Ja uživam dok gledam recimo kako Zoran Vuletić (GDF) argumentima sahranjuje svo naše trodecenijsko ludilo, i kako sprovoditeljima i profiterima tog ludila nije dobro dok to slušaju i kako ostaju bez teksta. Milina! Bože zdravlje, dočekaćemo i neki duel naše mladjane literarno, klasno i nacionalno osvešćene populacije, sa nekom personom (u mojim snovina to bi bio gospodin Žarko Puhovski) koja će im ukazati na to da ima nas koji se još uvek ne zakopčavamo na ledjima, te da je možda vreme da počnu da uzimaju terapiju redovno pre nego što se upuste u izučavanje filozofije i političke teorije. Ko zna možda konačno porastu i prestanu da se kriju iza mama Ljiljine suknje. Do tad, ACAB!