U poslednje vreme mi se dva puta desilo da mi račun na kasi bude 666 dinara, i čak nekoliko puta mi se desilo da to bude iznos nekome ispred mene. Takoreći scene mog omiljenog filma još iz teenage dana dešavaju mi se evo već par nedelja unazad, Doom Generation na kasi u Maxiju. Ne bih da zvučim kao jedna od onih osoba koja u tome vidi pretnju, ti ljudi su me oduvek plašili. Da stvar bude crnja, mene tako nešto nasmeje i obraduje. Pomislim, moj dragi uvrnuti frend crvenog repa je uz mene. Ima nešto da mi kaže, možda da me iza ugla čeka evo već čitavu večnost i da je izgubio sve živce sa mnom, ima gitaru, rogove, isekli su mu krila, izviruje iz mraka, oko njega su mačke, pomalo prestravljen od mene. Razumem ga i zašto, i ja se uplašim od sebe često.
