MAGNA Evropa
- MISS POPPY
- Feb 1
- 3 min read
Vrednosti Evropske unije nisu u svojoj biti nacionalističkog karaktera. Evropska unija je jedan glomazan, ali po meni ipak jako solidaran organizam, koji ima za cilj okupljanje različitih naroda Evrope u jednu zajednicu u kojoj svi poštuju neka pravila koja su za sve države članice korisna. Evropa je tokom Prvog i Drugog svetskog rata bila dva puta razorena na sve moguće načine zahvaljujući upravo nacionalizmima, a u Drugom svetskom ratu otišla čak i u fašizam, najekstremniji oblik nacionalizma, koji je dobio i svoju, u istoriji ljudskog roda, najbrutalniju totalitarnu formu. Te lekcije Evropa je nakon 1945. godine jako ozbiljno shvatila, i upravo je Evropska unija koja danas postoji dobrim delom proizvod tog otrežnjenja nakon strave fašizma u Evropi. Naravno i ovi naši evropski prostori tokom tih ratova imali su strašne gubitke i bili razoreni podjednako koliko i druge evropske zemlje. No medjutim postoji jedna vrlo bitna razlika u odnosu prema prošlosti i razaranjima kada pričamo o zemljama EU i ovde kod nas. Naime u EU nećete nigde videti da recimo jedna Francuska, ili recimo Nemačka ima teritorijalne pretenzije na teritorije koje su možda tokom ratova i nakon završetka ratova izgubili. No pogledamo li u naše dvorište koje je takodje na tlu Evrope, i koje je takodje prošlo kroz sve užase ratova, kako vojne tako i one ideološke, videćemo jednu posve drugačiju sliku. Naime ako bacite pogled na medije, filmsku produkciju, serije, knjige, tabloide, javne ličnosti, intelektualce, političare, raspoloženje u narodu, a da ste recimo sleteli sa nekog asteroida ovde, vaša prva pomisao bi bila da kod nas rat još uvek traje i nakon 80 godina od njegovog zvaničnog okončanja. Stajali biste zbunjeni nad tom strašnom bukom i tim zajapurenim licima i pitali se, čekaj zašto jedan mali deo Evrope ipak i dalje bira neprijateljstvo umesto suživota u miru? Zar im recimo jedan Jasenovac, ili Banjica ili Sajmište nisu bili dovoljni da shvate šta znači biti nacionalista? Tačan odgovor na ovo pitanje je kratak: NE! Nije im bilo doboljno i nisu shvatili. Dokazi za takvu odsečnu tvrdju kažete? Pa, za dokaze zavrtećemo našu vremensku mašinu na kraj osamdesetih i početak devedesetih. A tamo, gle čuda, ekstremni nacionalizam živ i zdrav, bujan kao ružin grm u maju, i kao nigde u Evropi tih godina. Tih godina na ovim prostorima neki ljudi pisali su neke tekstove, crtali mape, prebrojavali municiju i krvna zrnca i ponovo su nakon 1945. godine otvoreni logori u kojima su ljudi mučeni, prebijani, silovani, ubijani zato što su bili ove ili one vere ili nacionalnosti. Da, da… Baš tako! Dobro ste pročitali. Medjutim, ukucajmo na našem ekranu vremenske mašine godinu 2026. i videćemo šta? Nacionalizam i dalje je tu, razoružan doduše i to nevoljno, ali vreba iz mraka, jer jedino na tamnim mestima može da opstane, jako je zapravo osetljiv na svetlost. Čeka svoj trenutak, da se uvuče u glave hiljade ljudi koji kao i on žive u mraku. I dok ste trepnuli, eto ga! Novi rat je tu! Naravno iz svega gore navedenog, možete se zapitati, pa čekaj, šta su to neki narodi Evrope uradili, te žive u miru i u zemljama jako prijatnim za život, čak najprijatnijim na svetu, dok neki drugi poput nas žive i dalje u svom malom brlogu nacionalizma. Nećete verovati koliko je zapravo jednostavno. Uče iz svojih grešaka. Ali i zakonom su zabranili negiranje zločina, veličanje zločinaca i propagiranje ideologija koje su do tih zločina dovele, i neke stvari nazvali pravim imenima, i rekli su NIKADA VIŠE! Niko ne zapomaže i ne lamentira nad žrtvama, bilo svojim, bilo tudjim, ako takva podela i može da postoji u glavi pristojnog i pametnog čoveka, svi se samo sećaju i osudjuju jasno i glasno ZLO i one koji su to ZLO SPROVODILI U DELO, ali i one koji o tom ZLU pišu ili govore afirmativno ili tražeći neki izgovor ili opravdanje, brane ga ili su pak tvorci takvih ideja i narativa.
Jasenovac, Sajmište, Banjica, Lora, Omarska, Foča, Srebrenica, etnički čiste države, Velika Srbija, ili pak danas Srpski svet, sve su to tačke užasa na kojima je zlo nacionalizma prisutno i živo kod nas i dan danas jer mi radije biramo onaj gore pomenuti brlog umesto života u miru, sećanju, radu i blagostanju. Ponašamo se kao nadureni autodestruktivni tinejdžer koji odbija da odraste i preuzme odgovornost za sebe, svi su mu krivi osim njega samog što je žrtva nepravednog sveta, a to je, rećiće vam dobar psihoanalitičar, ili put u nikud, a često i direktno na dno, i to na ono dno na kojem je sve ljudsko odavno umrlo, mesto na kojem je ljudska glupost pobedila.
Comments