PAZI koga biraš

Ja spadam u onu grupu ljudi koja nikad nema za koga da glasa, ali uvek glasam. Razlog tome je odsustvo opcije koja bi bila dovoljno demokratska i dovoljno socijalna. Duboko sam ubedjena da bi jedan takav program ljudi ovde prepoznali kada bi im se ponudio kao onaj kome bi dali poverenje, jer ipak smo mi živeli 50 godina u socijalizmu, koji je bio izgradjen na ideji solidarnosti. U svojoj biti socijaldemokratija je socijalno odgovorna država, odnosno država blagostanja, sa umereno kapitalističkim ekonomskim modelom, dakle ona traži da se političari, ponašaju odgovorno prema životima svojih gradjana, što nama jako fali, ali ta odgovornost je i na gradjanima, jer socijalno odgovornu državu ne čini samo vlast već i gradjani koji imaju razvijenu socijalnu svest. Na neki način ona predstavlja izvesnu dozu suprotnosti liberalnom kapitalizmu u kome ste kao pojedinac u potpunosti prepušteni samom sebi, imali ili nemali posao, sistem koji ljude vrlo često pretvara u zveri ili pak utiče na njihovo zdravlje loše. Takav model društvenog uredjenja naravno daje rezultate u smislu razvoja privrede i ekonomije, jer prosto ako ne radite imate "slobodu" da umrete od gladi, pa mnogi naravno biraju ovu drugu stranu "slobode" da rade često preko granica svojih moći i ne umru od gladi. Odmah da razjasnimo, mi ovde imamo neki pervertirani oblik tog modela, mada je taj da model i globalno gledao dosta zabrazdio, gde su političke elite gotovo u potpunosti prilagodile tržište samo vlastitom profitu, bez razvijanja i podrške razvoja zdravog poduzetništva. No medjutim liberalno kapitalistički poredak je u krizi, samo što to još niko nije javio na vestima. Čini se da je globalizmu došao kraj, da smo na novoj tehnološkoj prekretnici čitavog sveta, da se prave ili bar pokušavaju napraviti neke nove raspodele globalne moći i uticaja. Neka nova knjiga poput Marksovog Kapitala koja je imala veliki uticaj na istorijska gibanja krajem 19. i tokom 20. veka, ili Nozikove Anarhije, države i utopije koja nas je krajem 70tih uvela u ono što danas živimo - liberalni kapitalizam, takva knjiga koja bi promenila svet ponovo očito nije napisana ili jeste ali ni to još uvek niko nije objavio na vestima, i čini se da u nedostatku te nove političke teorije imamo situaciju da sistemi kontrole i nadziranja gradjana idu do najmračnijih SF scenarija. Takve mere naravno uvek idu ruku pod ruku sa ukidanjem do tada poznatih sloboda, jer šta će vam tako razvijen i sofisticiran sistem nadziranja ljudi poput recimo Neuralinka ako se ne bojite mogućnosti pobuna, ili ako nemate želju da kontrolišete svaki mogući i nemogući aspekt ljudskog bića i društva što je put u neki novi totalitarizam ili fašizam koji do sada nismo imali. Videćemo šta će biti s kućom...

Elem, pored adekvatnog političkog programa za koji bismo glasali nama ovde treba da se desi neki klik u glavama ljudi, odnosno promena mentaliteta, što ne dolazi preko noći ali se kroz razne zakone, uredbe, stoge kontrole rada političara, pa i idelogiju itd... polako stvari menjaju jer ljudi su bića koja vole pravila koja im olakšavaju život i rad. Bila bi to neka čarolija koja bi nas možda okrenula nekoj vedrijoj budućnosti. Da na neki način kroz tu socijaldemokratiju u praksi mi ovde shvatimo da time što se trudimo, radimo, plaćamo porez, bivamo odgovorni i dajemo nešto svom društvu kroz rad i posvećenost svom poslu, činimo dobro delo ne samo za nas nego i za sve druge ljude, što jedan od temeljnih uslova za postizanje lične sreće i razvoja, osećaj da smo potrebni, korisni, i da umesto da samo panično uzimamo, ponešto i dajemo, da time omogućavamo svima koji to žele bez obizira na imovinsko stanje da se školuju, da dobijaju lekarsku pomoć koja je kvalitetna, i kvalitet te usluge ne zavisi od nečijeg imovinskog stanja ili toga da li imamo vezu, te da ćemo podržati i nekoga ko je iz ovog ili onog razloga imaju poteškoće u životu. Ja recimo verujem da nam je taj klik potreban, da je pored nas važan i neko drugi, i da svi moramo imati pravo da se razvijamo. Prilično hrišćanski, da ne kažem skandinavski. Ali ne na način kako naša zvanična crkva zamišlja hrišćanstvo. Mi biti glavni, živeti u raskoši, i mi biti milostivi samo prema onima koji biti naši slepi poslušnici i pripadnici isključivo srpskog naroda.

Obzirom da studenti traže izbore, spremaju svoju listu, a uz nju i verujem neki politički program, koji se ja se nadam bazira na socijaldemokratiji iz njihovog dosadašnjeg delovanja. Tri stuba socijaldemokratije su sloboda, jednakost i solidarnost. Lepo je što studenti žele da kreiraju neki sistem koji ne postoji nigde, svetu je nešto novo definitivno potrebno, ali ne smemo zaboraviti da sistemi relativno malih država kakva je Srbija moraju biti kompatibilni sa onima koji su globalno prisutni kako bi uopšte mogli da funkcionišu, a da ne budu osudjeni na propast. Ostavimo anarhizam za potrebe kritiziranja kada situacija postane pravi neizdrž, kakav nesumnjivo imamo trenutno u državi. Ja lično jedva čekam izbore, i držim pesnice nekoj novoj stranici koju ćemo svi skupa okrenuti tim izlaskom na izbore.

Još malo o socijaldemokratiji ali i o direktoj demokratiji koja je vrlo prisutna recimo u Švajcarskoj (inače najbogatija zemlja Evrope) kao oblik upravljanja. Inače socijaldemokratije su političke opcije koje su na snazi u najprijatnjim za život državama Evrope.