top of page

Bitter Orange

Još samo jedan dan i vraćam se konačno na svoj dragi posao, posle pakla praznika. Znam da ovo zvuči ironično ali nije.

Dok normalan svet luduje i lumpije ja i dalje slažem boje. Ali, nešto sam htela da podelim sa vama koji možda čitate ovu moju obojenu radio stanicu. U poslednje vreme sam primetila najezdu nekih stavova tipa "preplavili su nas razni odavde i odande" zapomaganja, jedna posebna vrsta pseudo uranog palanačkog kukanja. Ok ima strahotnih pojava svud okolo, pre svega kao posledice užasne politike koju ova zemlja priredjuje svojim gradjanima, grad izgleda dosta nesretno, radni kolektivi su pakao. Ali pobogu, zar morate baš toliko pokazati koliko ste hororičnog uma, zar je to Beograd u koji se toliko kunete? Pa biće da jeste i da je oduvek dosta naginjao ka tom seoskom tripu homogenih zajednica. Ja se nikad nisam osećala stanovnicom ovog grada, jer je za mene ovaj grad jedno od najmračnijih mesta koje postoje za život u ovom delu sveta. I zaista ne razumem za čime to tačno ljudi kukaju i dokle će kukati? Da li je neko reagovao ili se oglasio povodom strahotnog tvita Ivana Ivanovića od pre dva dana? Da li iko zna šta je ta osoba koja ima 800k pratilaca napisla na svom Twitter nalogu? Taj čovek je Beogradjanin. Vodi jednu najgledanijih TV emisija, gde su svi ti rodjeni Beogardjani, kosmopolite i sve ostalo čime se kite da kažu nešto? Nisam nikog videla, i to je ono što najtužnija činjenica ovog našeg grada, ljudima koji sebe smatraju urbanom kulturom, ali realno kod nas i Bokan za sebe misli da je urban. Da se naježiš u sred praznika, ali ne od minusa u vazduhu, već od minusa u glavama ljudi.

Dok malo ne otopli u urbanim mozgovima beogradskim, malo boja i muzike.






Comentarios


bottom of page