Pošto je napolju proleće, jedan sunčani moodboard je ispod ovog teksta. Ja se ovih dana bavim spavanjem do podne, kuvanjem i čitanjem. I izgleda da bas i po jednoj studiji ne živim u aktuelnom trenutku, već početkom 20. veka.
U jednoj studiji Džonatana Krerija 24/7 Kasni kspitalizam i kraj spavanja, on kaže da kapitalazam sada pokušava da kolonizuje ljude čak i u snu. On kaže da su ljudi u SAD na početku 20. veka prosečno spavali deset sati, pedesetih godina osam sati, a danas oko 6 sati, te da je san ugrožen pokoravanjem logici produktivnosti.
Citat je deo jedne knjige koja se bavi studijom japanskog načina života, o toj knjizi pisaću posebno, autor, inače psihijatar, pokušava da u američku kulturu unese onoliko jaoanskog koliko je to Japan učinio nakon rata, kako bi pronašao neki novi model života, daleko humaniji od ovog trenutnog.
Pa evo jednog modernog miksa japanskog istoka i zapada u boji.
