31. decembar

Poslednji je dan jedne užasne godine. Godine u kojoj su neke od najužasnijih dogadjaja protekli samo kao još jedna vest. Godine u kojoj je ljudski rod imao priliku da prati genocid uživo i da gleda neverovatnu bahatost onih najbogatijih na planeti. Normalan život uveliko je u medjuvremenu prestao da postoji, iako mnogi od nas i dalje veruju da je sve u redu. Iako mnogi misle da će 2026. godina doneti nešto dobro ja nisam optimista. Nisam sigurna kako je moguće biti optimista u svetu gde je jedan poredak koji smo živeli doživeo tektonski potres, potres koji je svima trebao da nam kaže koliko olako shvatamo slobode koje živimo, misleći da će one jednom osvojene zauvek ostati tu.

Kod nas, ova godina ostaće upamćena po tome kako je jedan čovek koji 13 godina teroriše sve oko sebe, uzdrman solidarnošću gradjana. Ali nažalost gradjana koji za proteklih godinu dana i pored te solidarnosti u jednom cilju nisu uspeli da shvate šta su oni najbitniji problemi koji nas more, a to je potreba za promenom političkog kursa celog društva i zemlje, kao i iskorak ka nekom samoosvešćivanju.

Moj novogodišnji moodboard biće u jednom cool i nostalgičnom modu koji sve više provejava kroz estetiku velikih modnih kuća.