Srbija je u oktobu 2000. godine izabrala da bude demokratska zemlja na putu ka članstvu EU. Tako su bar javili na vestima. Pre skoro 24 godine dakle. Sećam se da sam malo nakon tih promena u sandučetu pronašla jedan letak demokrata koji su najavili ulazak Srbije u EU do 2007. godine ako se ne varam. Svašta je pisalo u tom pamfletu, neki vedar i pozitivan odnos prema budućnosti, plan i program šta nas sve čeka na tom putu, računala sam koliko ću ja tada imati godina, naivno verujući da će se to i desiti, hm, sigurno će tada i Vogue kod nas biti mnogo jeftiniji. U tom pamfletu nije bilo tih troprstih manijaka sa ulica koji su divljali 5. oktobra. Nije bilo pomena o brisanju istorije, i nečemu što se u početku zvalo izjednačavanje i pomirenje "dva antifašistička pokreta", da bi se vrlo brzo zločinci i ekstremni nacionalisti i saradnici Trećeg rajha proglasili za jedine antifašiste, u ume slobode naravno, i prava na slobodno mišljenje. Ukratko rečeno sve je lepše sada kada smo saznali dugo zabranjivanu istinu. Ljudi čiji je pozdrav bio Smrt fašizmu! i koji nije bio tek samo parola, već i prava akcija potvrdjena kroz istoriju porazom fašizma, doživeli su takoreći sudbinu poput dodo ptica, kada su se susreli sa Holandjanima pre par vekova na ostrvu Mauricijus.
Btw, ima jedan super satirični segment Ice Age crtanog, sa dodo pticama, koje bi u ovom slučaju mogle da posluže kao opis naših troprstih slobodara i demokrata. Video je ispod teksta :)
Šta se tačno zbilo sa optimističnim pamfletom, ostalo mi je nejasno, ali verovaću mom novom frendu, koji bi verovatno na to rekao, spalili su sav tiraž pamfleta na lomači 12. marta 2003. godine, jer kako on kaže, svako i svaka ideja o okretanju Srbije zapadu ovde tako prodje.
Ispostaviće se, da te promene nisu bile ništa drugo do samo jedan malo drugačiji i vrlo jeftin make-up jedne stare priče, priče koja je razorila Jugoslaviju i ubila desetine hiljada nevinih ljudi. Rata oružijem više nije bilo, ali otpočeo je jedan novi rat, svakodnevni, borba za očuvanje zdravog razuma sa jedne strane, i otimačina neverovatnih razmera, ovoga puta legalizovana, sa druge strane.
Ulice su počele da menjaju imena, ljudi koji su davali svoje živote, koji su često umirali na stravičan način zatvarani i mučeni od strane Gestapoa, kako bi neko drugi mogao da živi u miru i slobodi i to sve free of charge, počeli su da nam smetaju, neko je došao i rekao puj pike ne važi, sve što su nas učili je laž, ti ljudi bili su pravi monstrumi. Ti koji su to rekli, gle čuda, bili su oni kojima, ni malo ne smeta što su u biti njihovi ortaci monstrumi kakvi se zaista retko sreću. Slavili su ljude koji su herojski ubijali nenaoružane ljude, kopali rupe, zakopavali mrtve, i tvrdili Mi ubili nekoga? Ma dajte molim vas...To je sve haška antisrpska propaganda, mi mrava ne bismo zgazili. Ti veliki heroji krili su se kao p...., što u biti i jesu bili, ili kako bi rekao Dr. Pop oni sa minusom mozga, što pištoljem iskazuju svoja osećanja.
Vreme je prolazilo, ko je imao pameti, spakovao je kofere, pozdravio se sa rodbinom, i zauvek otišao iz te nove obećane i slobodne Srbije. Mi mazohisti, ostali smo ovde, da gledamo i čudimo se koliko daleko kombinacija minusa mozga i pištolja može da ode.
Otišla je dotle da temelji jedne moderne države više uopšte ne postoje, da je država u stvari interesna grupa ljudi koji se zapravo bave kriminalom, a ne politikom, ispostavilo se da su ista ona tri prsta koja su donela demokratiju na ulici tog 5. oktobra, zapravo sva demokratija koju su oni sposobni da produkuju u nečemu što kod njih tek samo liči na mozak u funkciji. U prilog tome govori i činjenica da je ovih dana najavljen spomenik Draži Mihailoviću na Tarazijama. Čovek koji je ubijao sopstveni narod u vremenima stravičnog zla tokom Drugog svetskog rata, to je naš slobodarski i demokratski uzor, moralna vertikala, i temelj nečega što ovde zovemo moderna demokratska država. Kada taj spomenik bude postavljen, bilo bi dobro da neko od zvaničnika države objavi vest, da je Srbija zemlja koja sada i zvanično slavi zločin kao poželjan model obitavanja na trećem kamenu od Sunca kako bismo i konačno prestali da se zaludjujemo sa bilo kakvim pričama o uredjenom društvu, ustavu i zakonu koji ionako samo držimo na polici kao dekor za posete zapadnih zvaničnika, da odmah znamo da kad vas neko bude ubio na ulici, da ne samo što neće odgovarati pred zakonom, nego će mu verovatno dodeliti počast i medalju za doprinos “državi”. A nije da već odavno nismo svedoci toga da masa ljudi prolazi nekažnjeno za svoje nedela.
Opmerkingen