top of page

Serija U klinču

Kao ponosni osvedočeni kulturfašista drugisrbijanskog porekla, ja domaće serije i filmove ne gledam, jer je to za moj e-novinski rodoslov blago rečeno uvredljivo. Ali… Moja mama naravno gleda sve serije, i da nije bilo nje, ne bih ni pogledala seriju o kojoj ću pisati. 

Dolazim kod roditelja, otac standardno na twitteru, mama štrika lutkice i gleda seriju, mene naravno kao i obično, niko ne zarezuje ni dva posto, osim kad pitam, hoće neko kafu? 

Na ekranu neki ljudi, meni nepoznati, ali inspektor Ognjen Strahinjić u meni, odmah je uvideo zaveru, pa da, to je neka tužna moderna ljubav izmedju momka i cure iz različitih društvenih klasa, takoreći kapitalistička tuga, čemer, jad… 

Naravno, odlučim da posustanem u svom hejtu prema sredini u kojoj se nikad nisam snašla, pa otuda i taj moj hejt valjda, i ne lezi vraže… Da, odgledala sam sve epizode serije U klinču i to u nekoliko dana, bila sam očarana humorom, nekom lepom decom, dijalozima, likovima, situacijama, lampicama, Brankom Katić u ulozi preinteligentne vlasnice dizajn i marketing agencije koja nosi ogrtač sa japanskim ilustracijama ždralova, majstorskim kolor detaljima i korekcijama u nekim kadrovima, i pomislila, pa da, možda je boks rešenje svih mojih životnih problema, možda trebam da počnem da treniram boks, realno smršaću, od silnog udaranja u džak više neću imati potrebu da hejtujem baš čitavo čovečanstvo, jedino ostaje nedoumica kako da se suzdržim da tako utrenirana ne polupam prvu osobu koja se bude drala u sauni u spa centru, jer verujte mi na reč, tim ljudima je nemoguće normalno objasniti da se u sauni NE RAZGOVARA, posebno ne tako da vas svi čuju kako urlate.

No vratimo se seriji, ima u toj seriji nečeg tinejdžerskog, meni posebno dragog jer mi je taj period života tako brzo proleteo, ali vrlo lepo i brižljivo upakovano u ovu našu sredinu, današnje okolnosti koje muče i mlade i stare, i ono što je posebno divno je to što kao u old school stripovima, heroji, u ovom slučaju tek obični ljudi, uvek dobijaju bitku sa negativcima. I ono jako važno, serija šalje poruku da se treba boriti, i ono najlepše, koliko su iskrena prijateljstva i otvorenost za njih sjajna stvar. Lepa poruka, i moram reći i ovo, ja se radujem i eventualnoj sledećoj sezoni, da vidimo, hoće li i dobrodušni kockar i boksersko čudo od devojčice naći svoje srodne duše. 

Moji najdraži likovi su definitivno nesretna studentkinja režije i trener koji izgovara rečenecu Vidim Milutine da ni ti nisi sama! 


Muzički izbor jedne u vremenu i prostoru pogubljene gledateljke za ovu priliku biće jedan trashy veseli klasik iz neke druge ere. ❤️




bottom of page