Klošarska kuga

Već neki duži period unazad istražujem temu seksualnosti i emotivnih odnosa kod mladih. To puno može da nam kaže kako će neko društvo izgledati kroz dvadeset godina. A mene naravno, kao ljubiteljicu SF žanra, zanimaju samo te bogohulne radnje, poput predvidjanja budućnosti sveta. Na ovakve zaludne radnje me je naterao moj prvi odlazak u Beograd na vodi, konkretno pojava i razgovori momaka na kasi u Sephori u Galeriji. Butkica keša, i mukica koja kupuje parfem svojoj izabranici, izgleda i sav u dimenzijama kao da je jeo radioaktivnu hranu kao mali. Razgovori takodje momaka koje sam čula dok sam pila kafu nakon šopinga u jednom od kafea, ali i razgovori dečaka od možda 12-13 godina u autobusu o devojčicama. To što sam čula za mene je bilo toliko jezivo da sam se danima oporavljala, pitajući se ako je meni ovako, kako li je tek tim mladim curama u društvu takvih momaka ili daleko bilo u vezi sa takvim momcima. Sve to dešava se u Beogradu na vodi. To mesto, ja doživljavam kao mesto zločina i zakucavanja onog poslednjeg eksera na kovčeg u kojem je urbani duh Beograda sahranjen, nakon čega je došlo do jedne potpune promene mentalne i demografske slike i atmosfere Beograda. Ništa više nije bilo isto nakon izgradnje Beograda na vodi i načina kako je to uradjeno. Naprosto ništa ne može biti isto nakon tako brutalne demonstracije sile i bezakonja nad običnim ljudima koji su tamo živeli i smetali onima koji su to mesto hteli da pretvore, i pretvorili u nešto sasvim drugačije. Prosto, nešto jako mračno naselilo se tada u ovaj grad. Često odem tamo, što zbog posla kojim se bavim, što zbog toga što želim neke odgovore. Odgovore na pitanja ko je toj deci nametnuo i kako i u toj meri jedan ultimativno klošarski i u biti gubitnički sistem vrednosti. Jer ta klošarska kultura nešto je što je prisutno u neverovatnoj meri, i ne doživljava se uopšte kao klošarska. U očima tih mladih ljudi klošarka sam verovatno ja. Premda je biti klošar za normalne ljude mnogo više stanje duha i manira, nego imovinskog stanja. Ali, avaj. Odrastala sam devedesetih na periferiji Beograda, i jako dobro poznajem taj klošarski krimi narativ i mentalitet koji se tada rodio, jedno vreme zamro ili se samo sakrio u rupu, ali se vratio i to na velika vrata tokom poslednje decenije. Povežemo li političke aktere na našoj sceni u poslednjih desetak godina i one iz devedesetih, ta slika oko nas neće nas nimalo iznenaditi, kao ni zašto su krimi estetika, nasilje, agresija, neukus, neobrazovanje i mizoginija toliko prisutni medju mladima, čije živote te vrednosti glodju tako da su ti ljudi već sa svojih dvadesetak godina potpune duhovne olupine, bilo momci bilo cure. Njihovim svetom vladaju novac kao ultimativno merilo svega, nerad kao glavni imperativ u životu, poruka da je sve na prodaju, potpuno bolesna želja za pažnjom i slavom, opsesija idolima koji nemaju niti jedan kvalitet osim da su samo rasni komad nepismene i prazne budale, koja kako od sebe tako i od drugih pravi doslovno idiota da bi zaradila novac. A zajedničko za sve njih je strahovito teško nošenje sa usamljenošću i tom nepodnošljivom prazninom koju nose u sebi. Tik-Tok prepun je videa u kojima se propagira neki ogavni mačizam i daju saveti za emotivan život, dok se u teretani dižu tegovi, gutaju steroidi i voze besna kola, dok sa druge strane cure momke doživaljavaju kao bankomat i zaštitu od vremenskih i svih drugih nepogoda u životu. Sve to zove se, pazi sad, borba protiv kulture lakog morala. Lakog morala naravno mogu biti samo devojke, ali ne i momci. Devojke koje su imale više od deset momaka, su blago rečeno za lomaču, odnosno kako oni kažu - potrošene, a momci sa istim ili poželjno čak većim brojem partnerki naravno božanstvo. To što je junoša verovatno rasadnik polno prenosivih infekcija, i duhovna olupina nesposobna da se sa bilo kim dublje poveže, te u tome možda uvidi razlog svoje usamljenosti pre nego li ceo ili veći deo ženskog roda proglasi nemoralnim i manje vrednim, nije tema koja dolazi na dnevni red ni pod tačkom razno, niti pomisao koja može da se rodi unutar nečega što realno teško da se može nazvati mozgom u funkcionalnom stanju. Ja lično ne mogu da poverujem da su ti likovi ikada uspeli da odvedu u krevet bilo šta osim prostitutke, ali dobro. Ono što pouzdano znam je da momke koji su zaista kazanove pored kojih cure po pravilu sijaju, nikada nećete čuti da o curama pričaju bilo šta loše osim da ih dižu u nebesa i to iskreno i celim srcem, ma koliko njih ih im je ponekad i slomilo srce. Takvi momci džentlmeni su prema svakoj curi, bila ona gradska šmizla, intelektualka ili prostitutka. Takvih je nažalost u Srba jako malo, a pogledamo li mladost ove zemlje, biće ih još manje, ako ne i ni malo, te se nameće srpsko nacionalno pitanje nad pitanjima, ko će da se seksa i pravi decu za nove ratove, te leči najveću muku naših inteligentnih političara - belu kugu, sa ovako lošim frajerima. Ko će sutra da gine i brani sve to što su oni teškom mukom uništavali u protekle tri decenije oko sebe, uključujući i mlade ljude danas? Ko, pitam ja vas?

https://www.youtube.com/watch?v=GMIQ8ZWRQXo