Šećerni filozof

Kao što sam već jednom prilikom pisala na ovoj mojoj šarenoj radio stanici, u našoj zemlji ima zaista neverovatnih pojava u javnom životu, i ja verujem da sam ostala da živim u Srbiji samo iz moje radoznalosti, koliko daleko ljudska glupost može da ide, a uz to nema veće poslastice, nego spraditi se sa takvim ljudima. No kako ja volim mlade i sve što vole mladi, moju pažnju privukao je mladi filozof i pisac Filip Grbić koji je takoreći jedna od onih medijskih zvezda koje samo izrone iz neke misteriozne ladice direkt u prime time. Nikada do pre par meseci iskreno nisam čula za ovog mladog gospodina, koji čak vodi i neku emisiju epskog naziva Treći Rim, koja je podjednako epski dosadna i epski nešarmantno krcata suvoparnom interpretacijom informacija, o tragično neukusnoj scenografiji ne bih trošila reči jer ne mogu da se spuštam baš toliko nisko, ne dolikuje jednom rigidnom esteti poput mene, no za jednu temu kojom se bavi ova emisija autor bi morao da bude bar malo šarmantniji i više slobodnog duha kako bi program dopreo do publike. Anyway ovaj filozof pomenuo je u jednom vrlo ružnom i nipodaštavajućem kontekstu konceptualnu umetnost kao nešto vrlo intelektualno plitko po njemu, osvrnuvši se na umetnicu Deu Džanković i neki performans. Da vam pravo kažem, ja mislim da su Filip i Dea ono što se kaže true match, intelektualno na vrlo sličnim razinama, pa čak i u svojim umetničkim kapacitetima. Nego tema ovog teksta je ipak filozof i pisac Filip Grbić, a ne konceptualna umetnost koju ovaj mladi um ima poteškoće da razume. Kaže nama filozof iz dubine svoje  humanističke i istinoljubive duše da kod nas treba da postoje zakoni o stranim agentima kao u Rusiji. Medjutim, ostalo je nejasno da li bi se ti zakoni primenjivali i na ruske agente u Srbiji, obzorm da je Rusija ipak, je li, strana zemlja. I ja pozivam Filipa da nam nekom prilikom objasni malo podrobnije ovaj svoj stav. Šta ti zakoni predstavljaju u Rusiji, verujem da Filip zna, ali ako ne zna, u šta sumnjam, može da se pozabavi temom samo na primer svojih kolega pisaca ili novinara u Rusiji koji doslovno ukoliko pišu bilo šta istinito ili kritički o Putinu i Kremlju budu proglašeni za strane agente, i samim tim su u riziku da odu ili u emigraciju ili u zatvor zbog kritike vlasti, ako ne završe i gore, a bilo je i takvih slučajeva, da ne pričamo da redakcije takvih ruskih medija koje kritikuju Putinov režim i nemaju prava da imaju redakciju na teritoriji Rusije. Ovde možemo da stavimo i tačku na bilo kakvu dalju ideju o tome da ovaj mladi čovek sebe s pravom naziva filozofom, a uz to i umetnikom, jer ovako ne razmišlja filozof, odnosno neko kome je životni poziv potraga za istinom, ovako razmišlja neko ko je prosto autoritarac, a autoritarci uvek u nekom trenutku svog delovanja stignu neminovno do siledžijstva - odnosno da prevedem na rečnik šećerne filozofije Filipa Grbića: ako ti radiš nešto što nije u skladu sa mojom vladajućom političkom agendom ideš prijatelju u emigraciju ili zatvor i to kao strani agent. Tako verovatno ovaj mladi gospodin zamišlja efikasan politički sistem i život u Srbiji. Filip Grbić je moj vršnjak, i mene je iskreno sramota ovakvih izdanaka moje generacije, jer je zaista smešno da neko ko u javnim nastupima često kritikuje studentske blokade i plenume, zagovara gotovo pa identične političke metode poput famoznih plenuma. Dalje kaže gospodin Grbić u svojim napadima potrage za istinom, kako su pobune na univerzitetu u SAD-u koje su bile protiv Trampove administracije, pazi sad, pobuna privilegovanih. Po logici ovog mladog intelektualca, pravo na pobunu imaju samo neprivilegovani, odnosno klasno potlačeni, da se izrazim dubokoumnim jezikom naših mladih filozofskih nada, ali ne i ljudi koji su intelektualna elita koja prosto nalazi za shodno da stane na put svojom pobunom jednoj jezivoj i anticivilizacijskoj politici koju donosi Donald Trump i družina oko njega. Zanimljivo zaista, da ne kažem nešto crnje o intelektualnim kapacitetima ovog mislećeg mladog čoveka. I ovde ću završiti dalju analizu ove naše intelektualne gromade u pokušaju. Raspisala sam se poslednjih dana, a to loše utiče na moju privilegovanu sebičnu neoliberalnu skin care rutinu koju ja, za razliku od intelektualaca Filipovog tipa, shvatam smrtno ozbiljno. Kako da vam kažem, nek nam je Lucifer u pomoći, jer bog je izgleda digao ruke od naših mladih, i dobrog dela sredovečnih i starih itelektualaca.